Overblog
Suivre ce blog Administration + Créer mon blog
Le blog d' IMAGE&POESIE

Lidia Chiarelli invitée en Slovaquie au Vertigo Fest

17 Mai 2021, 04:51am

Publié par image.poésie

Vertigo Fest - Poetry Reading

Vertigo Fest - Poetry Reading

Lidia Chiarelli a été invitée au Vertigo Fest (Slovaquie) pour une lecture de poésie - 15 mai 2021.

Voir les commentaires

"EXISTENTIELLE" poème de Katarina Sarić (Monténégro)

11 Mai 2021, 04:34am

Publié par image.poésie

EXISTENTIELLE

(Dédiée à George Sand)

 

Un autre  jour a rencontré des problèmes existentiels

et il n'y avait pas de signal

J'ai détesté passer à une autre chaîne

pour vérifier les câbles  

contacter l'opérateur

j'ai aussi détesté me lever

 

Je lui ai tiré une télécommande

 

Les voisins ont signalé qu'un nouveau paquet

avec un flux rapide d'informations est arrivé

 

Et pendant que ma photo  attachée au poteau

RECHERCHÉ:

/ VIVANTE OU MORTE /

coula par des ruisseaux boueux  

les nettoyeurs  se sont précipités pour déboucher les  vidanges

pour  libre circulation de l'eau

 

Je tire une canette

pied devant pied

La voix de mon père  résonne dans mes oreilles:

-Ta grand-mère a dû pécher avec un Turc!

ou on t’avait  remplacé les linges dans  la  maternité

 

Tu n'es personne et rien!

 /tu ressemble à ton oncle paresseux/

 

Je laisse mes pensées à travers les anneaux de fumée

Je fume comme un Turc.

Paresseuse comme un paresseux.

 

Je me penche 

/d'un côte à l'autre/

Je déplace mes pensées d'un côté à l'autre

 

JE ME CHERCHE

 / MORTE OU VIVANTE /

 

Je me trouve  dans un paquet.

Et je suis un chaton aveugle

que personne ne veut pas et  évite de l’ adopter

qui  passe de tante en tante

pour ne pas trouver son chemin à la maison

de ne pas la voir jamais.

 

Je ne suis personne et rien.

/parce que je ne peux être  n’importe qui et quoi que ce soit/  

 

Tu  ne peux pas me changer

comme les chaînes d'un récepteur satellite, mon vieux…

Un autre jour se heurte à un problème technique

 

/pas de signal/.

 

Katarina Sarić

Traduction de monténégrine

en français

Biljana Z.Biljanovska

 

 

L'écrivainne  monténégrinne, Katarina Sarić est née en 1976 à Cetinje. Elle est diplômée en philosophie à la Faculté de philosophie de Nikšić,  puis en langue monténégrine et en littérature slave du sud. À la Faculté des sciences politiques de Podgorica, elle termine les études de troisième cycle en politique sociale et en travail social. Katarina a publié des œuvres littéraires dans presque tous les genres littéraires. Ses contes ont été présentés dans de nombreux magazines, dont certains traduits en anglais et en macédonien et publiés dans les magazines "The Baffler" et "Revu Branuvanja" de Struga. Elle écrit aussi la  poésie, dont certaines ont été publiées dans le "World poetry yearbook" - 2014 (édition anglaise). Elle a participé à de nombreux festivals, parmi lesquels se distinguent: « Poet’s Square - City Théâtre Budva", VIII International Book Fair - Podgorica, "XXVIII Bar Chronique", "New Belgrade Cercle", festival d'horreur "Black Sheep" - Belgrade, " Nouvelle Caravane Littéraire "- Prijedor," Festival International de Poésie "- Brčko, 2014, etc. Elle a publié la première trilogie de romans "Caligat in sole" dans la maison d'édition Podgorica "Narodna knjiga" en 2012, le roman "Nadja, ralentisse! Tu piétineras un oiseau" dans les "Monoceros books" d'Athènes en 2014, et le roman "Amputâtes" sur Amazone. Sur Amazone, on peut également retrouver les éditions de son premier recueil de poésie, "Miss Theatrical", ainsi qu'un recueil de nouvelles "Acute Women's Week". Katarina vit et travaille à Budva (Montén

"EXISTENTIELLE" poème de Katarina Sarić (Monténégro)

Voir les commentaires

Lidia Chiarelli à la Bibliothèque de Babylone - Monténégro

9 Mai 2021, 16:24pm

Publié par image.poésie

Lidia Chiarelli (Pop Art Style)

Lidia Chiarelli (Pop Art Style)

Nastavljamo sa Vavilonskom rubrikom "Prevodilačka književnost" u kojoj vam danas predstavljamo italijansku svestranu umjetnicu, po osnovnoj vokaciji pjesnikinju, Lidiju Chiarelli (u prevodu naše Vavilonke, Aleksandre Lekić Vujisić). Aleksandra Lekic Vujisic.
Danas, kada govorimo o kempu kao kulturi a čije sam izvorne postulate, u kombinaciji sa tehnikama pop-arta pronašla u opusu pjesnikinje Lidije Chiarelly, mogli bismo govoriti o pomodarstvu u osnovnom značenju te riječi, pa bismo kao primjer mogli istaknuti sve kopije kopija koje susrećemo na ulici, a koje su izvorišno iz davnih šezdesetih, odnosno osamdesetih te su sve samo ne originalne. Međutim, kao što sam naglasila, u početku nije bilo tako I ja ću se u kjluču Lidijine poetike, vratiti na izvorište kempa. Naime, mnogi umjetnici iz sredine 20. Stoljeća, pokušali su definicijski usmjeriti kemp, no u svoj fluidnosti moguće definicije – ipak se nisu usuglasili. Najglasniji o tom pitanju bili su Susan Sontag i Philipe Core. Kemp je dio antiakademske struje obrane popularne kulture šezdesetih, a do svjetske vidljivosti dolazi u osamdesetima, sa sve prihvaćenijim postmodernističkim stavovima, gledanjima i raznoraznim, manje ili više dobrodošlim estetikama.
Kemp je u tom smislu puno bliži styleu, odnosno lifestyleu – određene osobe. Osoba, dakle, može biti slučajno ili namjerno kič, dok je kemp, kako bi to objasnila Susan Sontag, uvijek način konzumiranja odnosno “izvođenja” kulture. Kemp je od početka bio apstrahiran kao i ironičan obzor i stav. U odbranu mu je tada stalo antiakademsko raspoloženje koje je isključivo za cilj imalo odbranu marginaliziranih formi izražavanja, življenja i stilova života. Za cilj kemp, dakako, ne uzima bezvremenost ili vječnost, već ide u korak s dominantnom kulturom odnosno mainstreamom. Motivska kompozicija izbora iz Lidijine poezije, u prevodu Aleksandre Vujisić Lekić, odnosno lajt-motivska, povezuje u posvetama upravo ličnosti iz svijeta, uslovno rečeno kemp pokreta kao otpora akademskim strujanjima, a i sama poezija je, mada meditativna u osnovi, anti-formalistički nastrojena. Simbolika koja je opalescentno višeslojna, preliva se sa poezija na life-style od kojeg je ne možemo posmatrati hermetički izdvojenu jer ona je u osnovi eklektična kompilacija kempa i pop – arta, naročito E. Worholovog eksperimentalnog tipa.
 
Lidia Chiarelli, Italy
 
Pod meksičkim nebom
Posvećeno Fridi Kalo
Slikam cvijeće kako ne bi umiralo.
Frida Kalo
San Ángel, Mexico City 1938
Bio je to možda trag budućnosti
Već zacrtane
Koji su tražile tvoje oči
Među oblacima rasutim
Po meksičkom nebu.
Bio je to kovitlac boja i zlatnih niti
Tvoje tahuana suknje
Dok si ti
- ranjena i nikad pobijeđena -
izazivala svijet.
Bilo je poljubaca karmina
Kojima si potpisivala svoja pisma
U potištenosti neuobičajenog mira
Koja je polako isplivala
Od limba bolova.
Bio je to možda neuhvatljiv san
žaljenje za izgubljenim danima
za životom
ukradenim od tebe
jednog dalekog jutra
u autobusu iznenada poludjelom.
Pjesma za Kamil Klode
Il ya toujours quelque chose d’absent qui me tourmente.
- Camille Claudel
Uvijek postoji nešto odsutno što me muči.
- Camille Claudel
19. oktobar 1943.
Teški oblaci
nevidljive vrane
lebde na nebu Provanse
pobješnjeli vjetar
koji otvara pukotine plave boje.
Sama, slušaš glas tišine
I
kao zapanjena djevojčica
gledaš u velike bare
kod braon gline
- dragocjenog dara
Koji ti je noćna kiša donijela.
Po posljednji put
u nestvarnom svijetlu
čudna stvorenja
oživljavaju
od blata
koji su njegovale
tvoje drhtave ruke.
I tada te nepoznata smirenost
zgrabi
a ti se smiješiš
konačno slobodna
ovog oktobarskog jutra
u Montdevergu.
Insomnija (Mjesečina)
Posvećeno Li Krasner
Nijesam se nikada oslobodila prošlosti.
Li Krasner
Springs, East Hampton, 1961
Insistiraću na lutanju kroz lavirint
tišine i neraspoloženja.
Usamljenost
će biti saputnik mojih dana.
Gledaću besana tihog duha Džeksona Poloka.
Iz moje četke
kapi i pljuskovi padaće na platno koje će napraviti
nejasne obrise ili tragove
petlje i zakrivljene linije će oživjeti
kroz dosadne amber tonove.
Konačno ću osjetiti
veliki mir dok
Slušam umorni glas abonosne noći
a u mraku slab odjek
napraviće svoj put
sa osjekom i proticanjem mjesečine.
(Posveta slici Mjesečina Li Krasner)
Lidia Chiarelli, Italy
 
 
O autorki:
Lidia Chiarelli je jedna od potpisnica osnivačke povelje Immagine & Poesia (Mašta i poezija), umjetničkog književnog pokreta osnovanog u Torinu, Italiji 2007. godine u saradnji sa Aeronwy Thomas, kćerkom čuvenog velškog pjesnika Dylan Thomasa.
Bavi se umjetničkom instalacijom i kolažom. Koordinatorka je manifestacije of #DylanDay koja se se održava u Italiji (Torinu). Nagrađivana je počev od 2011. godine kada joj je dodijeljena zahvalnica za učešće na Prvom međunarodnom festivalu poezije u Svonsiju (Ujedinjeno kraljevstvo) za sveukupan pjesnički i umjetnički doprinos. Dobitnica je Medalje za književnu umjetnost (Nju Jork, 2020. godine) i nominovana je šest puta za nagradu Puschart (Pushcart Prize) u Sjedinjenim Američkim Državama. Uz to, nominovana je za nagradu Mario Merz (Italija) za umjetnički doprinos 2020. godine i dobitnica je Velike nagrade žirija na Međunarodnom takmičenju 2021. godine (Sahitto International Award 2021). Njeno stvaraštvo prevođeno je na više jezika i objavljeno u više od 150 poetskih magazina i na internet sajtovima u državama širom svijeta.

Voir les commentaires